The EZOTERIJA Diaries
Hatha and Tantra yogas have designed a prosperous description in the anatomy with the subtle or Power body, such as the different sorts of energies, the nadi Vitality channels and chakra Power facilities. These yogas have also created several procedures to extend, cultivate and immediate this spiritual Vitality.
hovnu vlast nad svetom (up. Zevs — Tifon). Pobeda boga obezbeđuje i napredak zemlje. Možemo pretpostaviti da je mit, pre »folklorizacije«, »vladavinu zmaja« prikazivao kao period »haosa«, koji dovodi u opasnost exact same izvore života (Zmaj podjednako simbolizuje i »delatnu moć« i mračnu silu kao što su suša, ukidanje pravila i smrt.)
may possibly peace, enjoy and Pleasure reside inside the hearts of all. superior business enterprise Karma Yogabasics.com is operated utilizing the yogic principles click here in the yamas and niyamas. We embrace the yogic educating of Ahisma (nonviolence) within our marriage on the earth. At YogaBasics.com We've got a solid commitment to preserving the Earth by starting to be a carbon neutral and eco-friendly business. as a result of Samtosha and Asteya we exercise generosity by way of contributing around five% of our profits to non-earnings organizations.
— ali se obred u suštini tiče mističnog preporoda vrhovnog vladara (§ seventy four). Još jedan ceremonijalni sistem je, mada neobavezno, bio povezan sa žrtvovanjem some: to je agnićajana (agnicavana), »slaganje (opeka za žrtvenik) vatre«. Tekstovi jasno kažu da je »ranije« ubijano pet žrtava, među njima i jedan muškarac. Njihove glave su zatim bivale uzidane u prvi sloj opeka. Pripreme su trajale godinu dana. Žrtvenik, sagrađen od ten.800 opeka složenih u pet slojeva, ponekad je bio u obliku neke ptice, kao simbol mističnog uspenja prinosioca žrtve na nebo. Agnićajana je dala mesta kosmogonijskim spekulacijama koje su imale presudnu važnost za indijsku misao. Žrtvenim ubijanjem nekog muškarca ponavljano je Prađapatino samožrtvovanje, a građenje žrtvenika je simbolizovalo stvaranje univerzuma (§ 75).
Potvrđeno je da su istovetni mitovi donekle prisutni svuda u svetu, od starog Egipta i Grčke do »primitivnih« naroda. Izgleda da je osnovna ideja ista: čovek je stvoren od neke prvobitne materije (gline, drveta, kamena^ a oživeo ga je dah tvorca. U jednom broju slučajeva, on ima isti oblik kao i njegov tvorac. Drugim recima, kao što smo to već zapazili povodom jednog sumerskog mita, čovek svojim »oblikom« i »životom«, na neki način, deli uslovljenost tvorca. »Materiji« pripada samo njegovo telo.® Stvaranje žene od rebra uzetog od Adama, može se protumačiti kao ukazivanje na androginiju prvobitnog Čoveka. Slična shvatanja potvrđena su i u drugim tradicijama, među kojima su i a person koje prenose neki midrašimi. Mit o androginu slika dosta rašireno verovanje: ljudsko savršenstvo, poistovećeno s mitskim Pretkom, obuhvata jedinstvenost koja je istovremeno i totalitet. Značaj androginije ocenićemo razmatrajući neke gnostičke i her5 Reč je o jednoj osobenosti drevnih ontologija: životinje i biljke počinju stvarno da postoje tek od onog trenutka kad im se daju imena (up. primer jednog australijskog plemena u Eliade, Mythes, rêves et mystères, str. 255). nine Dodajmo da se preminuli »duh« prema brojnim tradicijama vraća svome nebeskom tvorcu, a da se telo vraća zemlji. Ovaj antropološki »dualizam« odbacuju, međutim, biblijski autori, kao i većina njihovih savremenika na Bliskom istoku. Tek su mnogo kasnije nova antropološka shvatanja predložila smelije rešenje.
postavlja da su potekli svi saplemenici: dzuli štite porodice i sve stanovnike, a po povratku iz velikog lova, prinose im se na žrtvu brašno i salo. Još je značajnije otkriće do kojeg je došao Gerasimov u Malti (Mal'ta), u Sibiru. Reč je o »selu« čije su četvorougaone kuće bile podeljene na dve polovine, od kojih je desna pripadala muškarcima (nađeni su samo predmeti koje koriste muškarci), a leva ženama; ženske statuete potiču isključivo iz tog delà kuće. Homologni predmeti u muškom delu kuće predstavljaju ptice, ali su neki bili protumačeni kao falusi. 30 Nemoguće je jasno odrediti religijsku funkciju ovih figurina. Možemo pretpostaviti da a person na neki način predstavljaju žensko božanstvo, pa prema tome i magijsko-religiozne moći boginje. »Tajna« koju predstavlja posebnost ženskog življenja igrala je značajnu ulogu u mnogim religijama, kako primitivnim tako i u istorijskim. Zasluga je Leroa-Gurana što je osvetlio središnju funkciju muško-ženskog polariteta u skupu paleolitske umetnosti, tj. na slikama i zidnim reljefima, statuetama ili kamenim pločama. On je pored toga uspeo da dokaže i jedinstvo tog simboličkog jezika, od franko-kantabrijske oblasti pa sve do Sibira. Koristeći topografsku analizu i statistiku, Leroa-Guran je došao do zaključka da su figure i znaci međusobno zamenjivi; na primer, slika bizona ima istu vrednost — »žensku« — kao »ogrebotine« ili drugi geometrijski znaci.
vorom, voda sa izvora Kasotis koju je pila, sve to nema nikakva opojna svojstva i ne objašnjava zanos. Po tradiciji, njen proročki tronožac je bio postavljen iznad jednog ponora (chasma) iz kojeg su se podizala isparenja koja su imala natprirodna svojstva. Iskopavanja, međutim, nisu otkrila ni napuklinu u tlu, ni pećinu u koju je silazila Pitija (ali se može pretpostaviti da su oni iščezli posle seizmičkih potresa). Na osnovu toga je malo preuranjeno zaključeno kako sve to zajedno — chasma sa isparenjima, silazak Pitije u hodnik (adyton) — predstavlja skoriju mitsku sliku.
Po predanju, on je bio zaotar (Jašt 33 : 16), odnosno sveštenik koji prinosi žrtve i pevač (up. sanskrit — hotar), njegove gathe spadaju u staru indoevropsku tradiciju sakralne poezije. Pripadao je klanu Spitama (»sjajnog napada«) uzgajivača konja; njegov se otac zvao Purušaspa (»pegav kao konj«). Zaratustra je bio oženjen i znamo imena njegovo dvoje dece od kojih je kći, Puručista, bila mlađa (Jasna fifty three:three). Bio je prilično siromašan. Kada u jednoj slavnoj gathi preklinje Ahuru Mazdu za pomoć i zaštitu, on uzvikuje: »Znam, o Mudri, zašto sam nemoćan: to je zbog mojih malobrojnih stada i zato što imam malo ljudi« (Jasna 46 : two). Zajednicu kojoj on upućuje svoju poruku sačinjavali su stalno naseljeni pastiri koji su imali poglavare zvane kavi, sveštenike karapan, »mrmljače«, i usig, »žrece«. Upravo te sveštenike, čuvare tradicionalne arijske religije, Zaratustra nije oklevao da napadne u ime Ahure Mazde. Odgovor nije kasnio i prorok je bio primoran da pobegne. »U koju zemlju da bežim? uzvikuje on. Kamo bežati, kuda ići? Odvajaju me od moje porodice i od mog plemena; nisu mi naklonjeni ni selo ni rđavi poglavari zemlje...« (Jasna 46 : one). Pribežište je našao kod Vištaspe, poglavara plemena Frijana, koga je uspeo da preobrati i koji postaje njegov prijatelj i zaštitnik (Jasna 46 : fourteen).
10. Patirk šviežumą ir mėgaukis savo diena - Meditacija iš karto suteikia energijos. Skirk kelias minutes savo dienotvarkėje pasikrauti likusiai dienos daliai. Padaryk šią pertraukėlę ir patirk meditacijos stebūklus pats.
Ali, još je značajnija funkcija kulta. Prema jednom novijem twenty tumačenju, sveštenik posredstvom obreda (jasna) postiže stanje maga; to znači da on prolazi kroz ekstatičko iskustvo koje donosi »nadahnuće« (čisti). Za vreme tog nadahnuća sveštenik-prinosiIac žrtve uspeva da odvoji svoju duhovnu suštinu (menok) od svoje telesne prirode (getik); drugim recima, on se ponovo vraća u stanje čistote i nevinosti koje je prethodilo »mešanju« dve suštine. A to se »mešanje« zbilo posle napada Ahrimana. Prema tome, prinosilac žrtve doprinosi ponovnom uspostavljanju prvobitnog stanja, »preobražaju« (fraso-kereti) sveta, delu iskupljenja koje je inaugurisao uzorni sveštenik Zaratustra. Moglo bi se čak reći da prinosilac žrtve učestvuje u već transfigurisanom svetu.21 Stanje maga se postizalo prvenstveno žrtvovanjem haome, »napitka besmrtnosti«, koje sveštenik ispija tokom ceremonije. 22 A haoma je bogata hvarenahom, svetim fluidom koji je istovremeno i plameni, i svetleći, i životvoran i spermatičan. Ahura Mazda je prvorazredni posednik hvarenaha; ali taj božanski »plamen« podjednako izvire i iz Mitrinog dela (Jašt X, 127) a kao sunčana svetlost emanira iz glave vrhovnog vladara. 23 Svako ljudsko biće, međutim, poseduje svoj hvarenah i na dan preobraženja, tj. konačne Obnove, »velika svetlost koja će izgledati kao da izlazi iz tela, sijače sve vreme na toj zemlji«.24 Obredno ispijajući haomu, prinosilac žrtve prevazilazi svoju ljudsku uslovljenost, približava se Ahuri Mazdi i anticipira incocreto* univerzalnu Obnovu.
seven nadi da ću ga možda svesti na jedan tom od oko četiri stotine stranica. Taj kompromisni oblik izabrao sam iz dva razloga: s jedne strane, čini mi se zgodno da navedem izvestan broj značajnih i nedovoljno poznatih tekstova; s druge strane, hteo sam da studentima stavim na raspolaganje dovoljno razrađene kritičke bibliografije. Sveo sam tako na najmanju moguću meru broj napomena na kraju stranice, a u drugom delu knjige sakupio bibliografije i razmatranja nekih aspekata koji su u tekstu prećutani ili samo uopšteno pomenuti. Tako se knjiga može čitati u kontinuitetu, izbegavajući prekide koje bi izazvali razmatranje izvora i izlaganje o stanju nekih pitanja. Knjige u kojima se ta materija sažima ili popularise obično su predstavljene pregledom naslova na kraju poglavlja.
55. Pre i posle Potopa Nema potrebe da ovde ukratko navodimo potomstvo Kaina i Seta, trećeg Adamovog sina. U skladu s tradicijom koja je potvrdila u Mesopotamiji, Egiptu i u Indiji, prema kojoj praoci zalaze u neverovatne godine, Adam je rodio Seta kada je imao one hundred thirty godina a umro je 800 godine kasnije (five : three i dalje). Svi Setovi i Kainovi potomci živeli su između 800 i 900 godina. Taj prepotopski period obeležava jedna neobična epizoda: reč je o ženidbi nekih nebeskih bića, »sinova Božjih« s kćerima ljudi, koje su im rađale decu, a »to bijahu silni ljudi, od starine na glasu« (six : 1—4). Po svoj prilici, reč je o »palim anđelima«. Priča o njima biće opširno ispričana u jednoj kasnijoj knjizi (Enoh, VI—XI), što ne podrazumeva nužno da mit pre toga nije bio poznat. Analogna verovanja, naime, nalazimo i u staroj Grčkoj i u Indiji: reč je o dobu »junaka«, polubožanskih osoba, koji su delovali neposredno pre početka sadašnjeg vremena (»u zoru istorije«), odnosno, upravo u onim časovima kada su uspostavljene 1 institucije koje su svojstva svake kulture.
Dodajmo da je veoma značajna identifikacija jednog zajedničkog indoevropskog motiva u mitologiji o Heraklu, jer je u Grčkoj trodelna ideologija bila veoma rano raščlanjena, što je rezultat simbioze s egejskom kulturom. twelve
thirty Ovo biokosmološko shvatanje, koje su po svoj prilici razvili neolitski zemljoradnici, biće, s vremenom, mnogo puta reinterpretirano, pa tako i deformisano. Ono se, na primer, teško prepoznaje u nekim vrstama religioznog dualizma. Nije nam namera da tvrdimo kako smo nabrojali sve religiozne tvorevine koje je podstaklo otkrivanje zemljoradnje. Bilo nam je dovoljno da za jedan broj ideja, od kojih će se neke razviti tek nekoliko milenij uma kasnije, pokažemo zajednički izvor — u neolitu. Dodajmo da je širenje religioznosti zemljoradničke strukture, uprkos bezbrojnim varijacijama i novinama, imalo za posledicu uspostavljanje izvesnog suštinskog jedinstva koje čak i u naše vreme povezuje seljačka društva tako udaljena jedna od drugih lcao što su to ona iz Mediterana, Indije ili Kine.